Незахвални синови 0001    Храни мајка девет синов јадна 0002    На палици и десници руки, 0003    Липе јим је земље покупила, 0004    Липе јим је дворе направила, 0005    Сих је девет оженила јадна. 0006    Кад је она поженила сине, 0007    Онда су јој говорили сини: 0008    „Ој старице, стара наша мајка! 0009    Ноге имаш, ходити не мореш, 0010    Руке имаш, радити не мореш, 0011    Очи имаш, гледати не мореш, 0012    Сад нам, мајка, од користи ниси, 0013    Сада ходи, куда теби драго!“ 0014    Кад то чује сиротице стара, 0015    Попала је кљуке в обе руке, 0016    Она пројде ва ’ну гору чрну, 0017    Да ју оте вуки ал убит хајдуки. 0018    Нутру била девет годин дана, 0019    Траву јила, росицу је пила, 0020    Ни видила вука ни хајдука. 0021    Кад пасало девет годин дана, 0022    Дошли јесу два ангели свети. 0023    То је дошал Петар и Микула, 0024    Пак јој веле два ангели свети: 0025    „Кај ту делаш, сиротице стара! 0026    Кај ту делаш на тој гори чрној?“ 0027    Вели њима сиротице стара: 0028    „Ај ја нисам сиротице стара, 0029    Кад ја имам девет синов младих, 0030    Сих сам девет оженила јадна. 0031    Када јесам поженила сине, 0032    Мени јесу говорили сини: 0033    „ „Ој старице, стара наша мајка! 0034    Ноге имаш, ходити не мореш, 0035    Руке имаш, радити не мореш, 0036    Очи имаш, гледати не мореш, 0037    Сад нам, мајко, од користи ниси, 0038    Сада ходи, куда теби драго! “ “ 0039    Пошла јесам ва ’ву гору чрну, 0040    Да ме оте вуки ал убит хајдуки. 0041    Нит је вука нити је хајдука. 0042    Ја се мучим ва ’вој гори чрној, 0043    Траву једем и росицу пијем.“ 0044    Још говоре два ангели свети: 0045    „Ходи с нами, сиротице стара! 0046    Пак ти ходи својим белим дворум, 0047    Да ти видиш, кај ти сини раде.“ 0048    Када дојде својим белим дворум, 0049    Девет синов кот девет каменов, 0050    Девет снаха, девет змија љутих. 0051    Сплакала се сиротице стара: 0052    „Гдо ме оће смрти доранити 0053    И у чрну земљу сахранити?“ 0054    Још говоре два ангели свети: 0055    „Не плачи се, сиротице стара! 0056    Кога ћеш ти понајраше сина?“ 0057    Вели њима сиротице стара: 0058    „Најраше би најмлајега сина, 0059    Најмлајега сина и снашицу, 0060    С њими јесам понајмање била.“ 0061    Још говоре два ангели свети: 0062    „Да се дигни тај најмлаји сине, 0063    Најмлај’ сине, најмлаја снашице!“ 0064    Дигли су се синак и снашица, 0065    Пак су мајку смрти додворили 0066    И у чрну земљу сахранили.